Badiou u srbiji
"Svaki otpor predstavlja raskid sa postojećim stanjem. A za onog ko se u to upušta, svaki otpor počinje nekim raskidom sa samim sobom. Filozofi otpora su već ukazali da se ta činjenica odnosi na misaoni poredak.
Jer to je krajnji smisao Canguilhemovog "otpora logikom". Iskaz o situaciji, kao i izvlačenje zaključaka koji slede iz tog iskaza predstavljaju misaoni proces, kako za nepismenog seljaka, tako i za filozofa (naglasio B.S.). Ova operacija, iako potpuno prirodna i praktična u svojoj stvarnosti, ne upućuje ni na objektivnu analizu društvenih grupa ni na prethodno formulisana mnenja. Oni koji u pobuni ne učestvuju, ako izostavimo
kolaboracionističku kliku koja to svesno ne čini, jednostavno su oni koji ne žele da iskažu svoj stav o situaciji, ne žele da ga iskažu čak ni samima sebi. Nije preterano tvrditi da oni ni ne razmišljaju. Tačnije rečeno, oni ne razmišljaju o stvarnosti trenutne situacije, oni odbijaju da prihvate da ta stvarnost za njih lično može biti nosilac mogućnosti, što inače važi za svaku stvarnost kad nam je misao, kako kaže Lazaris nešto kasnije, s njom u odnosu." (Alain Badiou, Abrege de metapolitique, Seuil, str.16., prevod Branimir Stojanović).
Ovaj ekstenzivni citat zaključka teksta Alaina Badioua posvećenog francuskom pokretu otpora, zapravo filozofima pokreta opora, uvodni je tekst zbirke članaka pod nazivom Kratak kurs metapolitike – Abrege de metapolitique. Privukao mi je pažnju jer je prva savremena filozofska tematizacija politika otpora nacizmu u Drugom svetskom ratu, odnosno zato što je oslonjen, na meni dobro poznat i jednostavan aksiom koji je Badiouov učitelj iskazao dvadeset godina nakon rata, opraštajući se od Cavaillesa, velikog francuskog matematičara i epistemologa, svog druga iz pokreta otpora, rečima: "Cavailles je bio otporaš logikom". Meni dobro poznat stav o logičnosti otpora, formulisan gotovo u isto vreme kad i ovaj Canguilhemov, čuo sam od svog oca, inžinjera i matematičara obučenog u uniformu teritorijalne odbrane i mobilisanog u tadašnjoj Jugoslaviji u sklopu preventivnog, odbrambrenog manevra jugoslovenske države zbog upada i okupacije Čehoslovačke od strane Sovjetskog Saveza. Kada se pojavio u stanu u uniformi teritorijalne odbrane i sa oružjem u ruci, uplašeno sam ga pitao: "Pa kako ćeš u rat? Ti nisi vojnik, ti si inžinjer.", on mi je odgovorio: "Ja sam kao mladić već bio u ratu". Kad sam ga pitao: "Zašto si kao dete bio u ratu?", on mi je odgovorio: "To je bilo logično".
Međutim, ako je u Jugoslaviji kao misaona operacija postojao i stav o logičnosti otpora, šta je sa filozofima otpora, da li postoje i da li su postojali? Ne, danas ne postoje filozofi otpora, a da zabuna bude veća, postoje u Srbiji filozofi kontrarevolucije koji iz nekog razloga govore jezikom Badiouoove kritike kontrarevolucije. Kad to kažem mislim na prevod i zabunu oko prevoda Badiouove knjige Abrege de metapolitique. Prevod Badiouove knjige Kratak kurs metapolitike pojavio se u prevodu na srpski jezik 2007. godine pod nazivom Pregled metapolitike. Ovaj prevod je do te mere ideološki prepariran, do te mere arhaizovan i stavljen u format novoskovanog, fantazmatskog jezika da sam zaključak teksta do koga mi je bilo stalo morao nanovo da prevedem, pošto su Badiouve reči zvučale kao da je u pitanju liturgija na slavenoserbskom u nekoj lokalnoj crkvi u Vojvodini osamnaestog veka.
